Strpljenje, tolerancija i timski rad

...I SAD: Verica Grubetić, rukovodilac  Službe operativno-tehničke pripreme u Termoelektrani „Kostolac B“

Strpljenje, tolerancija i timski rad

Kada postoji razumevanje u porodici, uzajamno poštovanje sa kolegama, poverenje rukovodilaca a uz sve to obavljate posao koji volite, ništa nije teško i nemoguće, kaže Verica Grubetić.

 
 Kada smo rukovodioce u Termoelektrani „Kostolac B“ pitali za sagovornika u našem prazničnom broju, nije bilo mnogo dvoumljenja: potražite Vericu Grubetić. U zakazanom terminu zetekli smo je u punoj kancelariji, sa telefonom u ruci. Ljubazno se izvinila i zamolila da sačekamo dok ne obavi nešto hitno.
 Gospođo Grubetić, koliko znamo radni vek započeli ste još pre tri decenije u radnoj zajednici za izgradnju TE „Drmno“ kao mlad tehničar. Na kojim poslovima?
-Počela sam da radim na poslovima prijema, arhiviranja i izdavanja tehničke dokumentacije. Kasnije, u okviru investicione izgradnje, radila sam u nadzoru a po okončanju izgradnje prešla na održavanje turbogeneratorskog postrojenja. U međuvremenu, završila sam fakultet i napredovala do današnjeg radnog mesta.
Je li bilo lako, uz porodicu i obaveze koje se podrazumevaju, naći vremena i volje za dalje školovanje?
-Moj životni moto je da ako čovek ima cilj, ambiciju i želju u životu, sve je lako i sve se može. Uz porodicu, decu, supruga i posao koji je uvek bio odgovoran, meni to nije bilo teško.
Od Vaših kolega pa i rukovodilaca često se može čuti: „To će Verica da završi“.
-To pre svega kažu ljudi sa kojima sam ja decenijama i kada nešto gradite i stvarate godinama, vi se zbližite sa ljudima i to postaje druga porodica, kaže kroz osmeh Verica Grubetić i dodaje: Tu se stiče i poverenje i kada se naiđe na problem i potrebu za blagovremenim i ispravnim rešenjima, onda se oslanjamo jedni na druge. A ja ali i sve kolege iz moje ali i ostalih Službi ne umemo da radimo drugačije već savesno i odgovorno.
Koliko ste već godina rukovodilac Službe operativno-tehničke pripreme?
Dosta godina je prošlo, više od decenije sigurno i u okviru ovoga posla ja pokrivam magacinsku službu, alatnicu, mašinsku radionicu, operativu, unutrašnji transport...
Kako uspevate da objedinite te sve, uslovno rečeno, uslužne delatnosti?
Odnosi u mojoj službi su na zavidnom nivou. Moj prvi cilj po dolasku u službu operativno-tehničke pripreme, u kojoj su ljudi koji veoma dobro znaju svoj posao, bio je da se njeno funkcionisanje nadogradi dobrom koordinacijom. U početku je bilo i malo problema ali smo vremenom uzajamnom tolerancijom, ljubavlju prema poslu i velikim strpljenjem uspeli svi zajedno u nastojanjima da stvari dođu na svoje mesto i problemi postanu tekući i rešivi. Uspeli smo da ostvarimo timski rad, zadovoljna sam odnosima u službi kojom rukovodim, odnosom sa drugim službama. Zato, kada čujem druge da imaju probleme, sada mi je malo čudno. Probleme treba da rešavamo, ne da ih stvaramo. Iskreno govoreći, mi radimo pod ovom parolom i mislim da naše funkcionisanje to i dokazuje. Sve su to rezultati zajedničkog rada ali i sluha ljudi na odgovornim pozicijama koji imaju poverenja i u mene i u moje ljude. Uvek sam se pitala šta bi ja uradila u konkretnoj situaciji. Svi mi zajedno smo u stvari ljudi koji su ovde da što bolje odrade svoj posao, pošteno zarade svoje plate uz što manje nesporazuma, da ne upotrebim neku težu reč. Cilj nam je isti i mi moramo i možemo da pravilno funkcionišemo samo kao tim. Ja sam trenutno vrlo zadovoljna osoba i mogu da kažem da kada budem odlazila u penziju, ostaviću za sobom punu kuću. A to, verujte mi, nije mala stvar i ja se time ponosim. Svi oni koji budu na ovom mestu posle mene, imaće dobre osnove za dalju dogradnju. Posebno me raduje, rekla je na kraju Verica Grubetić, što polako ali sigurno podmlađujemo kolektiv i to smatram pravilnim opredeljenjem rukovodstva ove kompanije. Mladima treba dati šansu, ubeđena sam da će je najveći broj iskoristiti na lično zadovoljstvo i svekoliki napredak kostolačkog energetskog kolektiva.
D. Radojković