Učitelj mnogih generacija energetičara

... I SAD: Zoran Rebrenišek, rukovodilac sektora proizvodnje u Termoelektrani „Kostolac A“

Učitelj mnogih generacija energetičara

Potomak jedne od najstarijih porodica u Kostolcu, čiji čukundeda je radio kao nadzornik još kod Đorđa Vajferta, Zoran Rebrenišek je veći deo radnog veka proveo u Termoelektrani „Kostolac A“ prenoseći svoje bogato iskustvo mlađima.

 
Jedan od sagovornika za ovaj praznični broj našeg lista je i Zoran Rebrenišek, čovek koji je danas na čelu sektora za proizvodnju u Termoelektrani „Kostolac A“. Interesantno je da je Zoran energetičar poreklom iz stare rudarske porodice još iz vremena Đorđa Vajferta, jednog od vlasnika rudnika koji ove godine obeležavaju 140 godina organizovane proizvodnje uglja na ovim prostorima.
 -Koliko je meni poznato, naše poreklo je iz Češke, iz mesta Homutova, velikog rudarskog basena, kaže Zoran Rebrenišek i dodaje: Vajfert je moga čukundedu doveo kao nadzornika, dobio je i kuću koja je generacijama u našem vlasništvu, trenutno u mom. Mislim da je deda došao u Kostolac 1860. godine. Osim kuće, dobio je i imanje jer su porodice bile veoma brojne i pošto nisu svi mogli da rade u rudniku, namera je bila da se uz nešto zemlje lakše preživi. Taj deo Starog Kostolca zvao se Banja, trenutno je to područje pod vodom. Porodica se rasula po svetu kao i mnoge druge, u Kostolcu sam trenutno samo ja. Izvorno prezime je Piha ali ćerka mog čukundede udala se za Slovenca i po njemu smo dobili prezime Rebrenišek.
 Interesantno je da nam kažete nešto o tome da je porodica sigurno više bila okrenuta rudarstvu, imajući u vidu sve što ste nam rekli?
 -Tada je u Kostolcu otvoren rudnik i kao što rekoh, čukundeda je bio rudarski nadzornik što tada nije bila mala stvar. Bila su samo dva rudarska nadzornika i on je bio prijatelj sa Vajfertom čija porodica mu je jedno vreme bila i mentor. Deda-Slovenac je radio sve i svašta, najmanje rudarstvo, a najviše poljoprivredu. Moj otac, Franja Rebrenišek, ceo svoj radni vek proveo je na kopu „Kostolac“ kao šef elektro-mašinske službe, zatim otišao na dve montaže bagera u Nemačku što mnogi kostolčani znaju, a posle toga bio jedan od učesnika u montaži prvih bagera za kop „Drmno“.
  Šta je Vas opredelilo da krenete njegovim stopama?
 -Ja sam inače počeo da radim na kopu Kostolac, konkretno u remizi i tamo proveo pet godina, radio sam i nabavku ali i na projektima za upotrebne dozvole. Po zatvoranju kopa, prešli smo u druge firme. Ja sam po prirodi posla predviđen za prelazak na kop „Ćirikovac“, ali sam zamolio da pređem u Termoelektranu „Kostolac A“. To je bilo krajem 1982 godine. Već sam završio Višu školu u Zemunu i ovde sam primljen kao smenski inženjer na obuci. Ona je trajala dve godine i tri meseca i za naše uslove veoma brzo sam prošao sva radna mesta a sada sam na čelu sektora proizvodnje. Naš sistem obuke je inače vrlo zahtevan i oštar jer obučavamo ljude za složene poslove i u tome smo do sada bili veoma uspešni. Dokaz za to je i učinak naših blokova koji, iako već dosta stari, rade veoma uspešno, sa visokim stepenom pouzdanosti, u EPS-u odmah iza „TENT B“.
 Da li možemo konstatovati da je Zoran Rebrenišek, jedan od iskusnih kadrova u ovoj elektrani, još uvek raspoložen da svoje bogato radno iskustvo prenese mlađima?
 Naravno, ne samo da je to sada obaveza svih, već i svakodnevna praksa. Naš posao je specifičan, u školi se dobija teorijsko znanje koje je samo osnova za dalju dogradnju da se od mladog čoveka dobije dobar majstor bez obzira na radno mesto. A to nije nimalo lako i zahteva vremena, strpljenja i  obostrane volje. Tim više, dodaje na kraju inženjer Rebrenišek, što nas, između ostalog, čeka ulazak u montažu novog sistema prikupljanja, transporta i odlaganja pepela i šljake gustom hidromešavinom. Oprezni smo u našim pogonima, imamo veliku odgovornost da sprečimo bilo koju vrstu zagađenja ovog grada u šta je poslednjih godina uloženo dosta para. Naša je obaveza da to poštujemo i dogradimo.
D. Radojković