Samo odvažni i nepokolebljivi „vuku“ napred
Razgovor s povodom: Miroslav Crnčević, penzioner i energetičar
Samo odvažni i nepokolebljivi „vuku“ napred
Uprkos brojnim teškoćama raznorazne prirode, zahvaljujući sopstvenoj upornosti ali i pomoći Elektroprivrede Srbije, uspeli smo da izgradimo termoblokove „Kostolac B“. U ovom trenutku, činjenica da su to posle više od 20 godina rada i dalje „najmlađi“ termokapaciteti u srpskoj elektroperivredi ne ide nam na ruku, kaže Miroslav Crnčević.
Ime Miroslava Crnčevića s pravom se vezuje za izgradnju Termoelektrana „Drmno“, kasnije „Kostolac B“. Iako penzioner, još uvek je angažovan u struci. Nismo odoleli a da ga ne zamolimo za razgovor u predvečerje Dana rudara.
Kao mlad inženjer došli ste u Kostolac, kada i na koje poslove?
Ja sam u Kostolac došao i zasnovao radni odnos u Industrijsko energetskom kombinatu Kostolac 1. februara 1969. prelaskom iz Fabrike autotraktorskih kočnica u Loznici. Počeo sam u tehničkoj Direkciji kao glavni inženjer mašinske službe.
Vrlo brzo ste prešli u Termoelektranu „Kostolac A“, tada je u pogonu bio samo blok od 100 MW, a bili ste i rukovodilac proizvodnje.
Kada je Rade Mitrović prešao u Obrenovac, tadašnji direktor Radomir Bata Vlašković i ja smo dogovorili prelazak u Elektranu, da praktično zamenim Mitrovića na mestu šefa eksploatacije.
Aktivni ste učesnik u izgradnji blokova TE „Kostolac B“ i to od samog početka?
Tada smo bili u situaciji da su počele pripreme terena za igradnju bloka od 210 MW. Međutim, započete su aktivnosti i oko izrade projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju blokova u Drmnu. Kao rukovodilac eksploatacije i kasnije direktor OOUR-a Termoelektrane, bio sam paralelno zadužen da sa projektnim organizacijama koordiniram izradu dokumentacije za buduće Termoelektrane „Kostolac B“.
Po donošenju Odluke o izgradnji kompleksa Drmno, Vi ste praktično formirali Direkciju za izgradnju Termoelektrana. Kada su započeli ozbiljniji radovi?
Ako me sećanje još dobro služi, to telo se prvo zvalo Radna zajednica za izgradnju Termoelekrana Drmno jer je dve godine ranije formirana Radna zajednica za izgradnju kopa Drmno. Ja sam imenovan za rukovodioca te RZ koja će se baviti pripremama, raspisivanjem konkursa, oglasa za ugovaranje opreme i svim drugim pripremama za otvaranje lokacije i početak izgradnje. Odluka o formiranju RZ za izgradnju doneta je negde 1978 godine.
Kako su tekli svi dogovorili oko odabira opreme za blokove jer je poznato da je bilo dosta pritisaka u smislu ugovaranja što većeg procenta domaće opreme?
Projektno-tehničku dokumentaciju za izgradnju ugovorili smo i uradili sa „Energoprojektom“. Na bazi takve tehničke dokumentacije, izrađena je tenderska i raspisan konkurs za prikupljanje ponuda za isporuku opreme. Pristiglo ih je dosta, kako inostranih tako i domaćih, mislim 29, formirali smo stručne komisije i započeli razgovore sa odabranim ponuđačima. Probleme nam je stvarao zakonski propis da investiror ali i inostrani partner moraju da prihvate takozvane „kontra isporuke“ proizvoda iz naše zemlje koje su bile ograničene na minimum 40 % od vrednosti uvozne opreme. Sa određenim zemljama iz Istočne Evrope imali smo klirinški režim plaćanja i tu je obaveza „kontra isporuke“ iznosila sto posto. Sve to je znatno uticalo i na rokove ugovaranja ali i na konačan izbor partnera za isporuku opreme.
Stručne komisije su smatrale da kotlovska postrojenja treba da isporuči poljska fabrika „Rafako“. Pošto nismo dogovorili „kontra isporuku“, počeli smo pregovore sa „Škodaexportom“ i fabrikom kotlova „SES“, iz slovačkog Tlmača. Te razgovore smo uspešno završili, obezbedili da naša fabrika „Minel kotlogradnja“ bude ravnopravni konzorcijalni partner, da se prvi kotao gradi sa cevima i radom u „SES-u“ a drugi sa istim cevim u pogonima „Minela“. Ceo posao radio se po inženjeringu švajcarskog „Sulzera“ koji je jednokratno prihvatio da stavi na raspolaganje radioničku dokumentaciju.
To je nekako prevaziđeno, krenulo se u izgradnju a onda je došlo do besparice i ulaska u zajedničku investiciju sa „Elektrovojvodinom“?
Zbog zabrane izgradnje elektroenergetskih objekata na uvozna goriva, Elektrovojvodina je zatražila od EPS-a saglasnost da učestvuje u finansiranju izgradnje kopa i blokova u Drmnu. Ja sam se lično ponadao da ćemo biti u povoljnijem položaju jer imamo dva investitora. Međutim, i to je donelo određene probleme koje smo ipak prevazišli.
Pošto ste objasnili ono vreme izgradnje, mislite li da danas treba malo više smelosti da se krene napred?
Uvek je bilo potrebno mnogo smelosti i sposobnosti jer realizacija ovakvih objekata ne može da se poveri ljudima koji su neodlučni, bez dovoljno stručnog iskustva i samo sa takvim kadrovima moguće je i u ovakvim okolnostima „izgurati“ ulazak u izgradnju i okončanje jednog takvog objekta kao što je novi termoblok.
Č. Radojčić