Ako se odmah ne krene u razvoj, posle će biti kasno
Kosta Makar, penzioner i legenda kostolačke energetike
Ako se odmah ne krene u razvoj, posle će biti kasno
Samo novi proizvodni kapaciteti pomogli su nam da Kostolac sačuvamo od sudbine rudarske kolonije. Današnju situaciju ocenio bih slično, treba iskoristiti šansu i bez obzira čijim parama obezbediti nove pogone i nova radna mesta, kaže Kosta Makar.
Poznavaoci istorije razvoja srpske i kostolačke energetike znaju da u Kostolcu nema zahvalnijeg sagovornika na ovu temu od Koste Makara, dugogodišnjeg direktora IEK Kostolac koji je već 20-ak godina u zasluženoj penziji. Iskoristili smo tu privilegiju uoči Dana rudara i Dana Privrednog društva „Termoelektrane i kopovi Kostolac“.
Drago nam je da Vas zdravlje služi i da smo u prilici da porazgovaramo. Kada ste došli u Kostolac?
Ja sam u Kostolac došao 1951 godine, prvo kao stipendista Ministarstva rudarstva Srbije pa Kombinata u Kostolcu. Onda je bilo pravilo: godinu dana stipendije, tri godine obaveznog rada. Primao sam stipendiju dve godine što znači da sam trebao da ostanem šest, a ostao sam ceo radni i životni vek.
Kao mlad inženjer počeli ste na kopu „Kostolac“, tu ste i napredovali, kako je vaš radni put tekao dalje?
Kao mlad inženjer, radio sam u rudnicima „Klenovnik“ i „Stari Kostolac“ do prelaska na kop „Kostolac“, kada je za direktora došao Mirko Perišić. Tamo sam postavljen za upravnika. To su bila lepa i teška vremena. Lepa jer smo se svi slagali i borili se za Kostolac iako smo imali mnogo prepreka imajući u vidu Kolubaru i Kosovo. Teška jer je bilo mnogo problema kada je trebalo nabavljati opremu za Drmno. Uprkos svim teškoćama, Kostolac je od nekadašnjih 100 došao do današnjih 1000 megavata.
Smem li da konstatujem da smo do ulaska u investiranje u izgradnju kopa i elektrana „Drmno“ imali jedan, da se tako izrazim, prelazni period razvoja koji se poklopio sa gradnjom bloka od 210 megavata i otvaranje kopa „Ćirikovac“?
Da, postojale su tada razne ideje koje nažalost nisu ostvarene. Sa tadašnjim rukovodstvom Đerdapa pričalo i sanjalo da se udruže rudnici, termoelektrane i hidroelektrane i to sve budu Dunavske elektrane. Do toga, nažalost, nije došlo. Što se izgradnje kompleksa Drmno tiče, bilo je problematično oko opreme, tražilo se da to bude domaća, generalni direktor „Končara“ u to vreme Ante Marković je po svaku cenu tražio da generator bude proizvod tog preduzeća, turbine iz karlovačke „Jugoturbine“. Ipak, nekako smo se izborili za ono što smo želeli i dogurali da budemo „Đerdap na suvom“, kako sam tada govorio. U ono vreme, ponavljam, govorili su da se kop neće moći otvoriti zbog vode ali mi smo dokazali da se taj problem odvodnjavanjem može sanirati i vodu čak korisno upotrebimo.
Rekli ste da je kompleks „Drmno“ građen u veoma složenim uslovima i finansijskim problemima. Da li se slažete da je otvaranje kopa i izgradnja elektrana, bez obzira na sve to, ipak bio pun pogodak?
Sigurno je bio pun pogodak, uprkos brojnim otporima i da ne kažem pretnjama jer se u to vreme pojavio Obrenovac kao veliki kapacitet i Kolubara koja je imala mnogo bolje prirodne uslove za eksploataciju uglja.
Jedan od najsvetlijih i najupečatljivijih perioda u Kostolcu svakako je bio razvoj rudarstva od 1970 godine naovamo, od gašenja jame „Ćirikovac“, preko izgradnje PK „Ćirikovac“ i zatvaranja kopa „Kostolac“. Taj period je vrlo karakterističan za napore rukovodstva i naroda ovog kraja da izdrži u opredeljenjima za izgradnju novih energetskih kapaciteta. Mislim da su to bile prelomne godine za razvoj Kostolca.
Jesu, sigurno. Bilo je mnogo straha da će Kostolac postati bivši rudarski grad, kolonija. Zahvaljujući upornosti ljudi iz Kostolca, Požarevca, tadašnjeg ZEP-a, koji je ipak našao rešenje u izgradnji novih termokapaciteta, to je izbegnuto. Ako mogu da imenujem, pomenuo bih Raku Markovića, glavnog direktora u ono vreme, on je punom snagom podržavao Kostolac.
Činjenica da se u tom periodu Kostolac razvijao najbrže kao grad, dobijao nove institucije, stanove?
Teško je bilo jer je preovladavalo mišljenje da ne treba graditi Kostolac već Požarevac. Koliko se ja sećam ondašnjih ljudi, među kojim bih posebno pomenuo Tinu Stojanovića, on je bio za to da se izađe na reke, graditi Kostolac a da će uz njega rasti i Požarevac.
Šta bi ste kao čovek od velikog iskustva predložili kao rešenja za brže korake napred?
Povećati proizvodnju uglja i struje i graditi nove objekte. Čitam i slušam da su i Kinezi zainteresovani za ulaganja u Kostolac. To bi trebalo iskoristiti, neka pare budu bilo čije, samo da se gradi. Tehnološki razvoj ne trpi kolebanja, nema vremena za gubljenje.
Č. Radojčić