Srpski, Latinica

Црква „Свети Ђорђе“ у Старом Костолцу: Чувар душе за сва времена

28.4.2015.

​На „Ђурђевдан“ 6. маја навршиће се 90 година од освећењ храма „Светог Ђорђа“ у Старом Костолцу, задужбине Драгутина Тодића, бродовласника и визионара који је подизањем цркве, изградио храм у коме ће се молитвом чувати душа народа овог краја. Није случајно изабрана Сопотска греда и узвишење на ушћу Млаве у Дунав.
За место изградње своје задужбине изабрао превасходно због његовог историјског и слободарског значаја. Најраније насеље на „Малом Граду“ датира из енеолита, из периода чувене „костолачке“ културе (3200 г. п. н. е). У касноантичком периоду (IV в. н. е.) на њему је изграђено утврђење које је Јустинијан (527 - 565. г.) обновио. Некадашње епископско седиште Горње Мезије из IV века, обнавља се у IX веку, под именом Епископија и град Браничево. Трагови утврђења из времена Јована II Комнина (1118 — 1143.) указују да се епископска традиција очувала и у средњем веку. Вековну и слободарску историју „Малог Града“, Тодић је крунисао својом задужбином и гробницом незнаних јунака Браничевског одреда који су 1915. године изгинули бранећи границу Србије.
Изградња Храма је започета 27. маја (9. јуна) 1923. године освећењем темеља од стране Епископа Браничевског Господина Митрофана. У темељ је узидана повеља са историјским образложењем, исписана на пергаменту. План задужбине израдио је Пера Ј. Поповић, професор - архитект и начелник Министарства Грађевина, а уметнички сарадник је био др Милоје Васић, професор Универзитета у Београду. Изградња је поверена грађевинару, Ђорђу Зарићу из Костолца, а помагали су мештани. Током 1924. изградња је приведена крају, освећењем и подизањем белих мермерних крстова и звона: „Вера“ (поклон Ђорђа Вајферта), „Нада“ (поклон др Ф. Грамберга) и „Љубав“ (поклон Рудокопа угља у Костолцу). Освећење Храма, на Ђурђевдан 1925. године вршио је Његова Светост Патријарх Господин Димитрије. Том приликом је извршен и помен незнаним јунацима у костурници и предат орден Светог Саве Трећег степена госпиодину Тодићу, а Петог степена Његовој Госпођи. Храм је 15. јула 1928. госетио посетио Краљ Александар I.
Унутрашњи живопис у кубету и иконе радио је акад. сликар из Београда, Милутин Михаиловић, а иконостас, певницу и столове за краља и Патријарха, Радомир Лазовић, столар из Београда. Израда мермерних крстова и плоча поверена је Савићу и Клајну, каменоресцима из Панчева, док су иконе у прозорима у витраж техници, рађене у Француској. Звона Храма су изливена у ливници „Гођевац“ у Београду. Изузетну вредност представљају иконе „Свeти Игњатије“, „Свeти Георгије“ и „Свeти Прокопије“, рад једног од највећих српских сликара, Уроша Предића.
Обележавајући велики јубилеј црква у Старом Костолцу је постала симбол трајања овог народа. Компанија „Термоелектране и копови Костолац“ савремени је ктитор за обнову храма верујући да тиме обнавља и душу народа који се молитвом води кроз искушења савременог доба.
Н. Антић