Srpski, Latinica

Да се не заборави: Годину дана након поплаве копа „Дрмно“

23.7.2015.

Прошлогодишњи јул запамтиће сви запослени у Огранку „ТЕ – КО Костолац", када је за двадесетак дана због временских непогода у Површински коп „Дрмно" ушло готово два милиона кубних метара воде и муља и потпопило северозападно лежиште угља са машинама, које су у ноћи између 22. и 23. јула радиле на производњи угља. Уз помоћ спасилаца из Сектора за ванредне ситуације евакуисане су посаде са багера „470" и „800", а онда су дошли дани, недеље и месеци борбе са последицама поплаве. На челу тима за ванредне ситуације у „ТЕ – КО Костолац" тада је био Горан Хорват, данас директор Огранка „ТЕ – КО Костолац" и подсећајући на догађаје који су обележили прошлу годину, данас он говори.

- Први талас непогоде, мислим и најстрашније која је несхватљиво захватила само потез од Костолца до копа „Дрмно" у ноћи између 22. и 23. јула, трајао је од један до три сата ујутру. На  Површинском копу „Дрмно" дошло је до изузетно великог атмосферског и електромагнетног пражњења, а у кратком временском интервалу и падања кише у количини од преко 67 литара по квдаратном метру, што је проузроковало бујично сливање воде ка најнижим котама копа, каже Горан Хорват.

- За само два сата машине су биле под водом. Запослени са БТД система су реаговали на први наговештај великих падавина и отпочели су повлачење основне рударске механизације на сигурније локације, на више коте копа. На жалост, око два сата дошло је до испада високог напона на далеководу пд 110 кВ, као и испада високог напона у трафо станицама МО -1, Рудник 2 и Рудник 3, тако да је даљи транспорт био онемогућен. Такође је у том времену дошло и до испада на високом напону за снабдевање пумпи на главном водосабирнику, где су у раду биле две пумпе снаге 315 кW, што је додатно допринело стварању велике акумулације воде на најнижој тачки ПК „Дрмно". Посаде са багера и погонских станица су остале заробљене на својим машинама, а њихову евакуацију су обавили припадници Сектора за ванредне ситуације помоћу чамца,присећа се Хорват.

- Човек постаје немоћан пред ћудима природе без обзира што су сви покушавали једни другима да помогну да реше проблем,да спасу део опреме.Све се одиграло муњевитом брзином, каже Горан Хорват. Прве процене су биле да се тада на најнижу тачку копа, бујично слило око 500 хиљада кубних метара воде и муља.

- Последице су биле такве, да су под водом остале следеће рударске машине: багер СРс 470 14/2 и БРс 2400 дубина воде око 2,5 до 3 метра, транспортна трака УЗ-1 дужине 180 метара – на дубини око 2 метра, транспортна трака У-И-1 у дужини од око 400 метара на дубини од око 2,5 метра, транспортна трака У-И-3 у дужини од 300 метара на дубини око 2 метра и багер „СцхРс 800" је захваћен водом у висини гусеница на око 2 метра, при крају водене акумулације. Одмах су предузете следеће мере пре свега на евакуацији воде. Главни водосабирник са пумпним постројењем снаге 2 x 315 кW је оспособљен и пуштен у рад 23. јула око 10 сати. Након процене да је капацитет овог постројења од око 15 хиљада кубних метара на дан недовољан за брзо испумпавање оволике количине воде, приступило се постављању додатне пумпе снаге 450кW са монтажом цевовода пречника 300 – 350 мм, у дужини од око 1.100 метара. У циљу превазилажења  проблема са даљим производњом и обезбеђивања потребних количина угља за термокапацитете, формирана је нова линија за транспорт угља од дела транспортера са И БТО система (Ј-И-1, Ј-И-2.1 и Ј-И-2) све до пресека са збирним угљеним транспортером УЗ-2. Премошћење са угљеног етажног транспортера на И БТО систем је изведено узпомоћ транспортера Ј-ИИИ-2. Овај алтернативни одвоз је отпочео са радом 30. јула и практично свега неколико дана није радила производња на угљу, а на овој линији радили смо са багерима Ерс-710 и СРс-400. Системи на откопавању јаловине нису били угрожени у овој мери и врло брзо су након санирања последица наставили са радом, истиче Хорват.

- Други талас елементарне непогоде са интензивним падавинама задесио нас је у току дана 27. јула. Такође, у веома кратком временском периоду од неколико сати пало је око 33 литра воде по квадратном метру. Међутим, на копу „Дрмно" ове падавине нису у значајнијој мери проузроковале нарушавање сигурности и стабилности основне откопне механизације. Након чишћења, каналисања и испумпавања акумулираних вода, БТО системи нису имали сметњи да наставе рад. На угљеној линији је након ових падавина потпуно анулиран дотадашњи рад пумпних агрегата и достигао је ниво отприлике исти као приликом претходних падавина. Због тога, а и због најаве даљег погоршања временских услова донета је одлука о стављању у погон још једног пумпног агрегата, снаге 1.16 кW, који је позајмљен са копова Колубаре, са независним потисним цевоводом, који је стављен у погон и кренуо је са радом 29.  јула 2014. године, наглашава Горан Хорват.

- Трећи талас елементарне непогоде, 30. и 31. јула, са огромним падавинама интензитета 134 литра/м2, изазвао је до сада невиђене бујичне наносе воде и муља ка најнижим котама ПК „Дрмно" и проузроковао је знатно погоршање услова на ПК „Дрмно". Обим већ учињене штете је знатно повећан, а сигурност и стабилност основне откопне механизације је угрожена чак и на системима за откопавање јаловине. Тада је и део града Костолца потопљен, али је вода ушла и у подфилтерско постројење Термоелектране „Костолац А" због чега  је и она испала из погона.

- На угљеном систему је на простору између откопног и одлагалишног дела етажа И БТО система дошло је до значајног подизања нивоа воде са формирањем јединствене акумулације са воденим огледалом ширине 500 метара гледано од запада ка истоку. У ту најнижу зону површинског копа се акумулирало нешто преко 1.200.000 кубних метара воде и око 800 хиљада кубних метара муља, присећа се Горан Хорват.

 

Испумпавање воде приоритет  за рударе

 

- Није се чекало да непогоде престану, већ је први задатак био да се одмах обезбеде услови за испумпавања воде из копа, јер су метереолози најављивали даље падавине. Није било ни радног времена ни одмора за запослене. Сви су као један били усмерени на спасавање копа у овој несрећи која нас је задесила.

- Одмах се кренуло са набавкама и монтажом нових цевовода. Монтирана су четри  нова цевовода у укупној дужини од око 4.500 метара. На испумпавању воде радиле су даноноћно  пумпе - две пумпе снаге 315 киловата, две пумпе 450 киловата, по једна од 400 и 500 киловата, а врло кратко је радила и једна пумпа  од 1,16 мегавата.

- Да би ове пумпе уопште могле да раде, да не би повлачиле муљ, ангажован је пловни багер, „скрапеж", капацитета око 4000 кубних метара чврсте масе на дан, који је у зони усиса (у зони усисних корпи пумпи) морао све време да ради и избацује муљ из овог дела, стварајући око себе, а самим тим и око усиса пумпи, депресиони левак, продубљујући место одакле се пумпа вода, истиче Горан Хорват.

- На овај начин  успели смо да практично већу количину воде усмеримо и да је испумпамо из овог потопљеног дела копа. Укупни проток пумпи, када су све биле у раду, је износио и до 800 литара у секунди, односно око 70.000 кубних метара дневно. Напомињем да је за ово испумпавање и за ангажовање пумпи, највећи проблем била висинска разлика од 90 метара, односно напор који су пумпе морале да савладају. Уз све то, цевоводе смо поставили онако како је било могуће у том тренутку, са хоризонталним, али и вертикалним кривинама, па су зато и губици у капацитетима коришћених пумпи били већи. У овом периоду је испумпано више од 1.500.000 метара кубних воде, а снимљено стање муљевитих маса је показало да се у најнижи део копа слило више од 800 хиљада кубних метара муља, наглашава Хорват.

 

Извлачење машина основне механизације

 

Додатне падавине које нису престајале током целог августа нанеле су велике количине муља. Прироритет је био извлачење механизације заробљене водом и муљем. Није имало времена за чекање јер је долазила зима.

- После процена у избору технологије извлачења потопљене механизације из муља, за извлачење машина основне механизације је усвојена метода израде насипа – „загата" око машина потопљене рударске механизације, ломљеним каменом, крупноће од  0 до 500 милиметара, каже Горан Хорват. Овај начин израде насипа и чишћења муља машинама помоћне механизације (ровокопачима и булдозерима) из ограђеног дела око машина основне механизације се поклапао и са предложеним решењем пројектаната Упрошћеног рударског пројекта санационог одводњавања ПК „Дрмно". На овај начин до сада су извучене све машине основне механизације које су биле потопљене у поплавама, и производња угља је у потпуности стабилизована, закључује наш саговорник Горан Хорват.

Поуке и искуства су велика које су стекли запослени, пре свега рудари ПК „Дрмно", а у марту 2015. године је извучена и последња машина. Санација копа настављена је током пролећа и овог лета. Поред оспособљавања лежишта, односно уклањања загата и остатка муља, како би се затрпан угаљ експлатисао током читаве ове године радиће се санација и одлагалишта, које је такође претрпело знатна оштећења у прошлогодишњој јулској поплави. Овде су положили испит сви у Костолцу и ЕПС-у, јер су властитим снагама оспособили коп „Дрмно" за даљи рад. Наравно, треба поменути Рударски факултет, Министартсво енергетике и Сектор за ванредне ситуације, који су несебично пружили стручну и сваку другу помоћ у овој ванредној ситуацији.

Poplave na PK Drmno-01.JPG 

Poplave na PK Drmno-02.JPG 

Poplave na PK Drmno-03.JPG 

Poplave na PK Drmno-04.JPG 

Poplave na PK Drmno-05.JPG 

Poplave na PK Drmno-06.JPG 

Poplave na PK Drmno-07.JPG 

Poplave na PK Drmno-08-Zagati.JPG