Историја

Otkako se vodi zvanična evidencija o proizvodnji uglja, od 1870. godine, u kostolačkom ugljenom basenu, zaključno sa 31. decembrom 2017. godine, iskopano je 251.443.499 tona uglja. Od toga je površinskom eksploatacijom iskopano 236.006.639 tona lignita. Na Površinskom kopu „Drmno" je ukupno iskopano 163.623.938 tona uglja, od 1987. godine kada je počeo sa radom. Na kopu „Ćirikovac", koji je 2009. godine prestao sa radom, tokom 33 godine iskopano je 46.127.529 tona lignita.

U termo sektoru do 31. decembra 2017.godine, proizvodeno je 137.909.699 MWh električne energije u termoelektanama „Kostolac A” i „Kostolac B”. Instalisana snaga termokapaciteta iznosi 1.000 megavata. Počev od 1968. godine TE „Kostolac A” je proizvela ukupno 54.472.989 MWh, kao i 1.208.325 MWht toplotne energije. Od 1988. godine, TE „Kostolac B” je do kraja 2017. godine proizvela 83.436.710 MWh električne energije.

 

1870.

Започела организована експлоатација угља на простору костолачког басена. Највеће заслуге за истраживања лежишта угља и отварање јаме Стари Костолац припадају београдском индустријалцу Ђорђу Вајферту

 

 

1872.
Прва производња која се бележи у рачунској 1872. години по којој је из Костолца извезено у Аустроугарску 40.000 ока (51,2 тоне) угља.

1885.
Отворен је рудник „Кленовник“ ортачко друштво предузетника и банкара из Пожаревца оснивач је рудника.

1900.
Костолачки рудник нашао се игром случаја на посебан начин на највећој изложби техничких достигнућа до тада организованој у Паризу 1900 године.Наиме,др.Димитрије Антул је за ову изложбу припремио књигу Преглед рудишта у Краљевини Србији преведену на пет језика.Поред историје рударства дотадашње Србије као репрезентативни рудник угља представљен је Костолац.

 

1903.

За потребе рудника и уличне расвете произведени први киловати електричне енергије у импровизованој мини централи са „Шкода" динамом снаге 45 киловата.

1919.

Рудник је 1919 године произвео 29.470 тона угља а највише је отишло индустрији у обнављању земље 60 одсто ,затим домаћинствима 20 одсто железници 4,2 одсто,бродарству нешто више од један одсто а сами рудник и фабрике у окружењу,страклара,млин,фабрика шпиритуса и железница за транспорт угља 9,9 одсто.

 

 

1927.
Формирано је Акционарског друштва" Дјордје Вајферт" А.Д. за председника друштва је 1927 године изабран Др.Драгутин Протић док је у одбору био и др.Фердинанд Грамберг,Ото Вајферт и Херман Грамберг.Председник надзорног одбора био је Рудолф Линц.

1930.
Рудник у Кленовнику власништво трговаца и банкара из Пожаревца под називом Пожаревачко рударско друштво Кленовник" запошљавало је 300 радника а угаљ се возио жичаром до Пожаревца а капацитет жичаре био је 25 тона на сат.Жичара је била дужине 11.766 метара.

 

1939.
Вајфертов рудник „Костолац“ производио је 194.000 тона угља годишње и снабдевао је београдску електрану „Снага и светлост“ ,да би уочи рата та производња била 200.000 тона угља.

 
1943.

Немачки инжењери отварају први површински коп угља у Костолцу.

 

 

1948.
У новембру је пуштена у рад прва термоелектрана названа „Мали Костолац", снаге 8 мегавата.

 

1950.

У пуном јеку је било пуштање у рад сва три агрегата „Великог Костолца“. Инсталисани капацитети били су 31 мегават по турбини а котлови су могли дати пару за 24 мегавата.

 

1950.

Отворен је „Раднички техникум“, школа коју је 1950. године завршила прва генерација бравара, металостругара, електричара. Техникум је већ наредне године угашен а уместо овог радничког универзитета отворена је Средњо – техничка школа која је у каснијем развоју Комбината био ослонац за припрему кадрова.

1953.

Оба јамска рудника Стари Костолац и Кленовник завршавали свој животни век.Израдом основног рударског пројекта Површинског копа Нови Костолац 1953 године донета је одлука да се 1954.године затвори јамски рудник Стари Костолац након 87 година своје експлатације.Овај рудник произвео је 7.703.182 тона угља.Нешто раније затворен је и рудник Кленовник који је произвео 3.304.541 тону угља.

 

1965.
Започета је градња новог блока снаге 100 мегавата другог по величини у тадашњој Здруженој електропривреди Србије.

 

 

1967.

Завршена је градња новог блока снаге 100 мегавата другог по величини у тадашњој Здруженој електропривреди Србије.

 

 

1970.

Након завршене реконструкције Копа „Костолац“, отвара се источно Поље „Кленовник“.

 

1974.

Почиње отварање Копа „Ћириковац“ на простору подземног рудника „Ћириковац“, који је те године затворен.

 

1975.

Почиње градња другог блока Термоелектране „Костолац III“ снаге 210 мегавата.

 

1977.

Почиње израда пројекта изградње копа и термоелектране „Дрмно“

 

 

1980.

Пуштен је у рад нови блок ТЕ „Костолац III“ снаге 210 мегавата.

 

1984.

Почиње отварање Копа „Дрмно“ и основана је управа за отварање подземног рудника „Пољана“ за потребе снабдевања угљем ТЕ „Морава“ у Свилајнцу.

1987.

Почела је производња угља на копу „Дрмно“. Исте године завршена је градња првог блока ТЕ „Костолац Б“.

 

1988.

Први блок Термоелектране „Костолац Б", снаге 348,5 мегавата, укључује се у мрежу

електроенергетског система Србије. Други блок, истоветне снаге, почиње с радом три године касније.

 

1991.

Пуштен је у рад други блок Термоелектране „Костолац Б“.

 
1992.

Пуштен је у рад III БТО Систем на Kопу Ћириковац са багером 1300 и одлагачем „5.500“.

 

2001.

Поље „Кленовник“ престаје са радом, али ће још пет четри године радити ван биланса ради

чишћења откривеног лежишта угља и припреме за затварање.На блоку А2 изградјен је нови савремен електрофилтер.

 

 

2003.

Пресељен је ИИИ БТО систем са Поља Ћириковац на Коп Дрмно са циљем да се формира ИВ рударски систем за откривање угља на копу „Дрмно“. У децембру , тачније 26.12.2003 почиње са радом ново формирани IV БТО систем на копу “Дрмно“.

 

 

2004.

У јулу почиње ревитализација рударске опреме пресељене са копа Ћириковац :багера „SRS 1300“ и одлагача капацитета 5,5 хиљада кубних метара чврсте масе на час“ са пратећом рударскомопремом. Радови завршени 8. децембра 2004.

 
2006.

Од 1. јануара интегрисана су два Јавна предузећа Копови „Костолац“ и Термоелектране „Костолац“ у једно привредно друштво.

 

 

2007.

Почиње затварање Поља „Ћириковац“ пребацивањем и остале рударске механизације на Коп „Дрмно“. Донета је одлука да се унутар копа изгради најмодернија депонија пепела и шљаке.

 

 

2009.
Нови пети БТО систем на копу „Дрмно" пуштен је у рад 26. маја 2009 године. Радови изведени за 22 месеца. Пуштањем у рад новог система створени су предуслови за повећање производних капацитета коипа „Дрмно“ са 6,5 на 9 милиона тона угља годишње. 

 

 

2010.

Закључен је Општи уговорни споразум и два посебна уговорна споразума са кинеском компанијом CМЕК за реализацију пакета пројеката, подељених у две фазе. У првој фази планирана је реконструкција блокова „Б1“ и „Б2“ са реконструкцијом електрофилтера, изградња система одсумпоровања у ТЕ „Костолац Б", изградња пристаништа и индустријског колосека. У другој фази планирана је изградња новог термоблока на локацији ТЕ „Костолац Б" и проширење производних капацитета копа „Дрмно“ на 12 милиона тона угља годишње.

 

2011.

Забележени нови производни и пословни рекорди и званично пуштен у рад један од најзначајнијих пројеката у области заштите животне средине: Реконструисан систем за транспорт пепела и шљаке из ТЕ „Костолац Б“ са пепеловодом дужине 6,5 километара и изграђеном модерном депонијом пепела и шљаке у откопаном делу ПК „Ћириковац“.

 

2012.

Успешно спроведен највећи инвестициони пројекат од периода изградње – ревитализација блока Б2, чиме је и започета реализација Пакет пројеката прве фазе кредитног аранжмана на бази међудржавног споразума између Народне Републике Кине и Републике Србије. Потом наставак развојних пројеката у напредовању копа „Дрмно", сустизање динамике одводњавања, затварање копова „Кленовник“ и „Ћириковац“, истраживања западног дела костолачког угљоносног басена, као и наставак изградње постројења за транспорт пепела и шљаке за електрану А, као и почетак процеса затварања одлагалишта пепела и шљаке (Средње костолачко острво).

 

2015.

Компанија у Костолцу је одлуком Владе Србије интегрисана у систем Електропривреде Србије и постала је саставни део поставши један од огранака јединственог предузећа ЈП ЕПС.

 

2016.

На Површинском копу „Дрмно“ ископана је 150 милионита тона угља од почетка производње пре три деценије. Јубиларна тона, на копу у оквиру ЕПС-овог огранка „ТЕ-КО Костолац“, ископана је 14. августа у другој смени."

 

 

2017.

Започета је градња индустријског колосека од станице „Стиг“ до Термоелектране Костолац Б дужине 21,5 километара. Започета је и изградња пристаништа „Костолац“. Званично је 20. новембра започета градња новог блока Б3 снаге 350 мегавата у кругу Термоелектране „Костолац Б“.

Обележен јубилеј 30 година од почетка експлоатације угља из Површинског копа „Дрмно“. За три деценије од 1987. до 2017. године ископано је укупно 157,339 милиона тона угља и близу 590 милиона кубика јаловине од почетка отварања копа. Започета монтажа новог VIВИ БТО система 2000 на Копу Дрмно.